VELIKA AVANTURA - U poslednje vreme dešavale su mi se najneverovatnije stvari- život mi se otrgao, konci se umrsili, uletela sam u vrtlog najneverovatnijih događaja koji su me emotivno potpuno iscrpli.Dobra prijateljica, koja inače živi u Moskvi, saopštila mi je šokantnu vest: zaljubila se u Nepoznatog sa neta! Kada me je početna zaprepašćenost popustila, pristupih ubeđivanju da se njoj to samo čini, da je to opsena...dok je ona samo treptala, zamućenog pogleda i odsutno mrmljala: ,,Ali on je takoooo...''Reših da dignem ruke od svega, i rezignirano procedih :,, Garant je neki ludak- a ti me zapanjuješ... Ovoliko živih (i zdravih) ljudi oko nas, a ti se zaljubljuješ u nekog tamo ...Šta znaš o njemu?'' Uklonivši kosu sa lica uz zaljubljeni treptaj, već na ivici strpljenja, besno mi je dobacila da sam, ni manje ni više, nego ljubomorna na njenu toliku sreću, koju ja, baksuz jedan, želim da pokvarim, i kako je to ružno od mene, i sve u tom stilu...,,Ne poznaješ ga, zato tako govoriš...'' Zamalo da se cinik u meni oglasi pitanjem :,, A ti ga poznaješ?!?''. Preventivno se ugrizoh za jezik.Kao u bunilu uhvatila me je za ruku i povela ka Njegovom Visočanstvu kompjuteru: ,,Dođi.. možda je sada na chatu..''Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio, pomislih.... Koji minut kasnije ona je već grozničavo kuckala sa svojom ,,ljubavlju''...Dok je udarala tipke, objasnila mi je da Ljubavnik radi nešto u vezi sa turizmom, te da puno putuje, da je proputovao pola sveta....itd... Ah, da, - i da govori nekoliko jezika... ,,Možda laže''. ,, On ne laže''. ,,Daj da ga testiramo, može?'' ,, Ali zašto?! Misliš da sam glupa, idiot, pa da svako može da me zavrne?'' Dobro, dobro- podigoh ruke uvis u znak predaje, dok sam istovremeno pratila redove koje je nepoznati slao. Hmmm... Opisi Maroka, Alžira, planina Atlas..vidi vidi...Lep izbor.,, Ovaj kao da je mene pitao za savet'', nasmeših se u sebi. ,,Pusti me malo da popričam s njim, može?'' Lena me trijumfalno pogleda:,, Zar ti nisam rekla da je božanstven?'' ,, Daj da proverim tu božanstvenost''. ,,Samo sad... i samo malo. Nemoj da si ...'' Klimnuh, i kucanje je počelo. Zaista je vladao materijom- Meknes, Rabat, Casablanca, Fes, džamija Hasana II, parkovi i bašte Rabata...Zamak koji je Tito dobio od zahvalnog naroda Maroka (i koji nikada nije stigao da koristi) vodoskoci, grnčarija s arabeskama, i mirisi, opojni, bajni ...nepoznati me je vratio u Maroko, na Atlas, među Plave ljude...Zavrtelo mi se u glavi...Svako rečenicom, svakim zarezom donosio je atmosferu severne Afrike, odneo me je kroz prostor i vreme...Kao u groznici, zažarenih obraza, piljila sam u redove koji su se, poput karavana Saharskih kamila, nizali na monitoru. Znao je gde se najbolje cenjka za srebro posuđe, gde talasi najlepše masiraju stopala, gde idu izubljeni ljubavnici...čak i za tajnu ružine vodice. Bio je neverovatan... Napravila sam digresiju, promenila temu, i ostavila Lenu da nastavi sa chatom...Nije se ni osvrnula kad sam za sobom tiho zatvorila vrata......Te noći san mi nije dolazio na oči, jednostavno me nije hteo. Razmakoh zavese, a nebo....modro, osuto zvezdama kao nikada do tada...,,Pustinjsko nebo''- promrljah. Omamljena, zamađijana, sedoh za kompjuter, i, kao da činim najprirodniju stvar na svetu, među chat contacts unesoh i- veliku ljubav moje drugarice.
Nastavak sledi...