MYSTAGOGY: Fanatical Muslims Threaten Orthodox Christians in Tripoli

Kosta Zafeirios

Ierovima.gr

Metropolitan Theophylaktos of Tripoli, Libya has been threatened by fanatical Muslims not to return to the historic Greek Orthodox Church of Saint George in Tripoli, otherwise he would be beheaded and the Christians would be burnt alive.

"If we find you again in here, we will burn you all alive, and you, priest, we will take your head," was the ultimatum placed by these fanatical Muslims who invaded the church.

"Things are very difficult for Orthodox Christians in Tripoli. With pain in my soul I am thinking of closing the historic church and to open it again on Pascha," said the Metropolitan in an exclusive phone interview with Ierovima.gr.

He went on to say: "Last time there was not even one Christian in the church, because they are scared. You know why? About a month ago, a group of about ten Salafist Muslims, who are ultra-conservative Sunni, stormed into the Church of Saint George during the time of the Divine Liturgy and yelled that we needed to empty the church right now otherwise they would burn everyone alive. When I asked them to leave the sacred place, they angrily answered that they would kill me; that they would behead me. I am not afraid of them, but since then not even one believer will come to our church. During better times, the congregation would reach 150 faithful, but today not even one."

The Metropolitan went on to express his sadness that the Greek press has not payed any attention to the Metropolis of Tripoli, ever since the Gaddafi uprising in 2011.

"All Orthodox Christians, and of course the Greek community, face problems because there is no longer security. Two months ago the Greek cemetery was anonymously desecrated, scattering the bones of the dead! Our church in Tripoli, which has existed since 1647, is in danger of being raised in flames at any moment, and I am forced to circulate around in civilian clothing so that I will not be identified by Muslim gangs. Write these things, so the people know we are being lost. We need all forms of support."

It should be noted that the Cathedral of Saint George the Tropaioforos in Tripoli, which has been plundered several times, is the only functioning Orthodox church in the great country of Libya, and serves the spiritual and liturgical needs of the Greeks and other Orthodox brethren such as Russians, Bulgarians, Serbs, Ukrainians, etc.

For those wishing to help financially:

THE HOLY METROPOLIS OF TRIPOLI IN LIBYA

AGRICULTURAL BANK OF GREECE

AR.LOG. 0870300205539

IBAN 2R6404323480000870300205539

ΤΗΝ ΙΕΡΑ ΜΗΤΡΟΠΟΛΗ ΤΡΙΠΟΛΕΩΣ ΛΙΒΥΗΣ
ΑΓΡΟΤΙΚΗ ΤΡΑΠΕΖΑ ΕΛΛΑΔΟΣ
ΑΡ.ΛΟΓ. 0870300205539
ΙΒΑΝ 2R6404323480000870300205539

MYSTAGOGY: Fanatical Muslims Threaten Orthodox Christians in ...: Kosta Zafeirios February 27, 2013 Ierovima.gr Metropolitan Theophylaktos of Tripoli, Libya has been threatened by fanatical Muslims not t...

Čitala sam ‚‚Grad tajni," autor Zoran Lj. Nikolić

Napokon se i kod nas pojavilo delo koje sam nosala sa sobom u kuhinju, u kola, na bazen, čak sam, zanemarivši na najgrublji način elemenarnu pristojnost, čitala i tokom obroka. (A to je najbolja preporuka. Jer ako mogu da se odvojim od knjige - onda mi nije baš... nešto mi fali).

Elem, sa kakvim smo samo žarom hrlili da obiđemo strane ruševine i tragove iščezlih svetova, a prava otkrića su nam bila i bukvalno pod nogama? To nam je svojstveno, tuđe je uvek slađe. A da li je? Kroz Grad tajni proveli su me neobična i dvolična Marijana, autor lično (roman je u pisan u prvom licu), tragač za grobom hunskog vođe Atile Majkl, i tajanstveni stari Maksim. Svi likovi su izuzetno životni i živi, promišljanja na razne večno aktuelne teme lucidna i brojna.

 Tajansveni američki bogataš srpskog porekla Majkl angažuje tim ne bi li ostvario svoj san i pronašao Ailin grob. Od tog trenutka kreće uzbudljivo putovanje korz vremenske i one druge hodnike i podzemlje prestonice. Ova dva lika nose nešto ladlamovsko u sebi, dok celi roman odiše nečim neuhvatljivim i magičnim što sam srela još jedino kod Zafona.  Mudri, stari Maksim mi je apsolutno neodoljiv, tajanstven, emanacija misterije ovog grada. Preko stranica knjige upoznaćete neverovatnu istoriju pojedinih gradskih ulica, zatim istorijat  Rimskog bunara, saznačete ko su ljudi koji su na najsuroviji način skončali u njemu u 15. veku, zatim da li zaista postoji tajni tunel ispod reke Save, gde i ko ga je napravio...  Sa stranica izranjaju Avala i sravnjeni srednjovekovni grad Žrnov, Avari, Ugri, mit o Atlinom grobu koji, neobeležen, leži negde na dnu jedne od beogradskih reka, pradeda srpski vojnik  u I sv. ratu, tajanstvena relikvija koja povezuje omaleni neugledni manastir na jugu Srbije sa prestonicom...

Posle boravka u Gradu tajni, moram da priznam da je to bilo jedno čarobno putovanje. Smemo li da se nadamo da li je Beograd napokon dobio svog  Christian Jacques -a?

Ja

Kad sam se, pre par godina, vratila u Srbiju, tačnije u ono što je od Srbije ostalo, znala sam da neće biti ni malo lako početi život od nule, na nekom novom - starom mestu, gde se sve promenilo, a istovremeno ostalo isto. 

Dok sam prikupljala papire, rasute kao moje godine na sve četiri strane sveta, gajila sam izvesnu nadu da ću, napokon, naći neki osunčani uglić Srbije za sebe. 

Prvi i osnovni uslov za kakav takav život je zaposlenje. Navikloj na "svoj dinar" to mi je postala preokupacija - da se ugnezdim negde, da radim nešto smisleno i korisno. Nešto gde će sve ono što mogu, znam i umem  biti dobrodošlo.

Međutim... Tada sam saznala za kovanicu Overquolified. To je slučaj kad ste previše... obrazovani, profesionalno osposobljeni,  iskusni, previše dobro vladate stranim jezicima, predobro poznajete diplomatski protokol, istoriju...šta god. Uglavnom štrčite. Remetite opštu uravnilovku vladavine mediokriteta.  

A to se ne sme! 

Sanjar kakav sam, puna optimizma, nastavila sam sa osmehom da kidišem na kojekakve vetrenjače.  Pamitim kada me je na "intervjuu" dočekao direktor jednog javnog preduzeća, koga je teško zaboraviti. Čovek je u tri rečenice napravio 9 grešaka u padežima; to su bile tri ludačke sintaksičke tvorevine u kojima se nije znalo osnovno: Ko? šta? Koga čega?...itd. Pri tom, navedeni gospodin je stranački visoko pozicioniran u ovom gradu. 

Posle još nekoliko sličnih apsurdnih susreta ( scena: gradska kuća, gradski sekretari za npr. urbanizam, ili saobraćaj, kulturu, uopšte nisu žitelji ovog grada, ili HR menadžeri - moj deda kaže da se to nekad zvalo "kadrovik"- koji su završili tri razreda čuvene Grafičke ili Tekstilne škole, itd), prosvetilo me je otkriće da je za nov početak neophodno biti član neke stranke. 

Bravo! Prvo se zapošljavaju partijski ljudi, za ostale šta preostane. Hajd' dobro...

Odem sa drugaricom, učlani me ona u stranku, i ...ništa. Predsednik MO me zove da razgovaramo o tome kako vidim sebe u partiji. ?  Besmislenije pitanje nisam čula.  U redu, dogovorimo vreme, u prostorijama stranke. 

Nisam tako zamišljala učlanjenje. Otpalo je i pre nego što je počelo.

Sve dok jednog dana ne osvanuše inicijative da se zaposle osobe sa invaliditetom. Na sve strane pozivani su poslodavci da zaposle takve osobe. Otišla sam na intervju, gde mi je rečeno da im odgovaram, ali da oni, eto zapošljavaju osobe sa invaliditetom, jer one donose poreske olakšice. Drugim rečima - vidim suvše dobro, govorim suviše tečno, hodam catwalk i po najdebljem ledu, pišem i levom i desnom rukom.... (to je svima čudno! Bivši muž mi je govorio da, ako sve propadne, uvek mogu da se zaposlim u cirkusu).

Ne, nisam naprasno postala hroma, niti sam nabacila beli štap i naočare. Tako da je i to otpalo, jer ni u tu kategoriju ne spadam.

U međuvremenu je utihnula i kampanja za zapošljavanje invalida. Optimizam me je zaškakljao da krenem u potragu za poslom. Da radim bilo šta. Samo da nešto radim. Da ne sedim uzalud i čekam, da mi prolaze dani do penzije, dani koje je nemoguće upamtiti ni razlikovati jedan od drugog.

Otišla sam u renomiranu turističku agenciju koju odlikuju odlična organizacija i užasno visoke cene. Pomislila sam, s obzirom na moje poznavanje istorije mediteranskih zemalja, istorije umetnosti, arheologije, pa i biblijske i arheologije  Bliskog istoka, da će me makar kontaktirati za nekakav probni rad, ili za spoljnog saradnika. Bilo šta.

Međutim, mlada dama je, uzevši moj CV, izvila obrvu, ispod oka me odmerivši od glave do pete (avaj! od Versace cipelica do Ray Ban naočara).  Usiljeno se, stisnutih usana, osmehnula, procedila nešto poput "Hvala" , i, ne sačekavši ni da zatvorim vrata za sobom, moj CV sručila u roze plastičnu kantu ispod stola. Nikad se nijedna osoba nije tako srozala preda monom, i nikada mi nije bilo neprijatnije nego tada, jer sam prisustvovala nečemu najmizernijem i najbednijem, za šta ne mogu da nađem pravu reč. Šta li je, zaboga, mislila ta dama? Da će tim činom obrisati moja znanja, obrazovanje, iskustvo? Nije mi čak ni poljuljala samopouzdanje. Samo mi je ostalo malo gorčine koja je verovatno normalan pratilac susreta sa mizernim.

.... Elem, opet je proleće i sunce sve lepše sija - ali izgleda da i ono zakida, nikako da me ugreje kako treba,- kad ono... na Studiju B, smeškajući se ispred poklonjenih im kontejnerskih stanova,  Romi se žale na diskriminaciju pri zapošljavanju. Okupljeni oko TV ekipe, svi u glas, traže, ako sam dobro razumela, "pristojna" radna mesta.

Valjda imaju kvalifikacije, pomislih. Sačekaću da se ugroženi Romi zaposle, možda ostane nešto i za mene.

U međuvremenu učim peti jezik, na jesen možda ponovo postanem student, ovaj put književnosti ili Biblijske arheologije. Tu se još lomim.   

Kurir | Srbija > Stipendije za studije u Srbiji u 2010. za 1.000 Afrikanaca

Preuzela sam sa sajta 24 sata,. Nisam odolela, kakav bezobrazluk naših (naših??? ) vlasti.

  Kad može džabe za crnogorske studente, može i za afričke, što da ne. A
domaće derite. Kao ona žena što je svoje tek rođeno dete bacila, i
počela da usvaja tuđu decu, sve hvaleći se svojom humanošću. E, Srbijo...

Ministar spoljnih poslova Srbije koji se nalazi na zasedanju Saveta Afričke unije u Adis Abebi, pozvao je zemlje Afričke unije koje nisu priznale Kosovo da ostanu na tom kursu i pozdravio je činjenicu da više od 80 odsto zemalja Afričke unije nije priznalo nezavisnost Kosova.
Jeremić je u nastavku razgovora obećao da će naša vlada dodeliti čak 1.000 stipendija za studente afričkih zemalja.
U Ministarstvu prosvete, ipak, kažu da se radi o 100 stipendija.
- Ministar Žarko Obradović je početkom godine najavio dodelu tih stipendija. To je bila inicijativa predsednika Tadića koju je Ministarstvo prosvete prihvatilo. Obradović je rekao da je planirano da Ministarstvo finansira po pet studenata iz 20 zemalja članica nesvrstanih.
- Oni bi godinu dana proveli na Filološkom fakultetu učeći jezik, a potom bi mogli da nastave studije koje žele. Finansiranje stranih akademaca se neće nepovoljno odraziti na domaće studente - kažu za „24 sata” u tom ministarstvu.
Ipak, Jovan Ličina, predsednik Studentskog parlamenta BU kaže za naš list da bi taj potez bio jako loš ako bi se projekat finansirao iz fonda Ministarstva prosvete.
- To ministarstvo ionako ima problem sa manjkom finansija. Nema dovoljno novca ni za studente iz Srbije i zato ne bi bilo dobro da se afrički studenti finansiraju iz Fonda ministarstva. Ali, ako je to dugoročan projekat Ministarstva spoljnih poslova i ako će to Ministarstvo da ga finansira, to je nešto drugo, - kaže Ličina.
Ni Neda Bokan, prorektor za nastavu BU, kaže da nije čula za taj projekat, ali napominje da to ne bi bio prvi put da se stranci finansiraju jer se takve saradnje dogovaraju na bilateralnom nivou. „Srpskim studenti nisu na gubitku”
U Beogradskom rektoratu kažu za „24 sata” da se projekat koji je ministar Jeremić najavio tiče bilateralnih sporazuma i da se ovaj projekat neće negativno odraziti na srpske studente. „Država stoji iza toga i preuzima troškove školovanja tih studenata koji mogu da dođu i na neki od privatnih, ali i fakultete Beogradskog univerziteta. Naši studenti nisu oštećeni jer njima je na raspolaganju veliki broj stipendija”, kažu u Rektoratu BU

Haiti - Milosrđe

  Kanadski geolozi istraživači Daniel i Ginette Mathurin,  tvrde da Haiti leži na ogromnim količinama nafte, fosilnih goriva, cinka i uranijuma.
   Nafta je otkrivena na čak dvadesetak lokacija, tako da centralni plato, ravnica i zaliv Port au Prince leže na nafti, a stručnjaci procenjuju da su te rezerve čak 5 puta veće nego one kojima raspolaže Venecuela, koja je jedan od najvećih izvoznika nafte na svetu. Haićanske naftne rezerve u odnosu na venecuelanske su kao ,,olimpijski bazen prema čaši vode".
   Takođe je utvrđeno postojanje značajnih rezervi uranijuma (238 i 235), cinka, i dr. Ispada da su Haićani siroti bogataši. Ili bogati siromasi.     http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=17293 
Sve to, plus blizina Kube i Venecuele, čine Haiti veoma zanimljivim za Vašington. 
  Haićani ne mogu da eksploatišu svoje bogatstvo, sve i da imaju sredstva, tehniku i ljudstvo. Zašto? Zato što je 2005. vlada USA haićanska prirodna bogatstva proglasila za sirovine od strateškog značaja za Ameriku.I naravno, sebe kao stranu koja ima ekskluzivno pravo da ih eksploatiše.
   Istovremeno, odgovarajući na optužbe zbog slanja hiljada vojnika u razoreni Haiti, Pentagon ravnodušno izjavljuje  kako planira da tamo ,,dugoročno ostane'' (US ambasador pri UN, Alejandro Wolff, pre desetak dana u sedištu UN).

  Na stranu što se uveliko govori o namerno izazvanom zemljotresu, odn. zloupotrebi sistema HAARP - High Frequency Active Auroral Research Program -., kojim se  manipuliše meteorolškim uslovima i prirodnim nepogodama, (koji je, navodno, američka vojska prošle decenije  povukla, i stopirala dalja istraživanja). Dejstvo HAARP-a karakteriše pojava neobičnih fenomena na nebu, koji su vidljivi golim okom. nekoliko sat pre nego što nastupi željeni efekat.
http://www.youtube.com/watch?v=f0RzX3uqAls&feature=player_embedded

Srbija na nizbrdici. Važno da su oni na pravom putu

Na Nacionalnoj TV tzv. udarni dnevnik u udarnom terminu, ima udarnu vest, tzv. headline - jubilej jedne stranke. Jeste predsednikova, ima i članstvo, ali da li je taj jubilej od nacionalnog značaja?
U ovoj i ovakvoj Srbiji? Da li je to nacionalna ili stranačka televizija? Šta prosečnog Srbina briga što će se tamo neki zadrigli gospodari Srbije počastiti, proslaviti, slikati za novine? Zar je to vest? i to udarna, od čitavih 5 min, i to prvih pet minuta Nacionalnog TV dnevnika na Nacionalnoj televiziji?
Ali su u svojoj gluposti i bahatosti dali sebi autogol: prikazali su snimke od pre 15, 20 -tak god. i poređenje se samo nameće....Od ofucanih džempera, blentavo - alavih faca, došli su do Armani odela, jahti, i privilegija dostojnih Nerona. Ostvarili ljudi American dream, pa imaju rašta i slaviti! ;))
Čujem da traže da ih zabavlja vojni orkestar, a da ih čuvaju gardisti. Od koga? Tako poštenim i časnim ljudima, uzvišenim personama ne treba zaštita. A Bratija je baš takva. Bar se kunu da je tako, a ko sam ja da im ne verujem? ;)))

Haiti II

Grupa od deset Amerikanaca, volontera privatne humanitarne organizacije za brigu o deci, uhvaćena je prethodne noći pri pokušaju da ilegalno izvede grupu (njih 33) haićanske dece iz zemlje.
Svi uhapšeni su članovi američke NGO New life Children's Refuge/Dečje utočište Novi život, sa sedištem u Ajdahu. Uhapšeni su kada su iliegalno prelazili granicu sa Dominikanskom Republikom. Deca su starosti od 2 meseca do 12 godina.
U međuvremenu, mnoge države pozivaju da se prestane sa ubrzanim usvajanjem haićanske dece,dok god postoji nada da su im srodnici preživeli.
Ovo me ne raduje, ni najmanje, dok god je cena jednog roba - deteta na pijaci u Dajabonu 50-tak evra. Bilo bi previše očekivati da trgovina decom potpuno nestane, ali pre nego što su humanitarci počeli da pomažu, cena deteta je bila duplo viša. A čega mnoga ima, pada mu cena.
Ovo hapšenje je samo da se svetskoj javnosti zamažu oči. Čujem da su u Port au Prince padale opklade, ne da li će uhapšene pustiti ili ne, već da li će ih pustiti da sa sobom povedu i nesrećnu decu ili će otići praznih ruku.