Razvojni put mogućeg (i sve izvesnijeg) stožera našeg obrazovanja.
Biografske podatke preuzela sam sa raznih strana (NT, Svedok, Novosti, NiN, i Vreme)
Čume možda nije najkontroverzniji biznismen u istoriji srpske tranzicije, ali je svakako najživopisniji
Ljubiša Buha je rođen 17. septembra 1964. godine u Surčinu. Od starijeg brata Novaka nasledio je nadimak i sklonost opasnom životu, a od oca posao na Beogradskom aerodromu, gde je radio kao autolimar. Njegov istinski poziv, tokom većeg dela karijere, stvarno se vrteo oko automobila, u smislu krađe i preprodaje, najpre amaterski, a zatim i profesionalno, a natprosečna fizička snaga i sklonost da je koristi pomogla mu je da brzo napreduje. U legendu je ušla priča kako se Čume krajem osamdesetih survao u jarak u Bosni vozeći ukradeni golf i teško povredio nogu. Lekari u tuzlanskoj bolnici već su se spremili da mu je amputiraju, ali su Buhini ortaci iz Surčina, u akciji dostojnoj serije "Otpisani" "pribavili" kola hitne pomoći sa aerodroma Beograd, obukli Čumetovog oca u beli mantil, okačili mu stetoskop oko vrata, i lažno se predstavljajući uspeli da ga prebace u Beograd. Zahvaljujući baro-komori i naporima specijalista, nogu je sačuvao, ali i dan-danas hramlje.
Početkom ratnih sukoba devedesetih, mnogi beogradski kriminalci otišli su na front kao dobrovoljci, ali ne i Čume: neko je morao da ostane i dočekuje kolone kradenih automobila iz Slavonije, a zatim i iz Bosne, koje je trebalo pripremiti za prodaju ili rastaviti na delove. Ubrzo je u Surčinu nikla čitava mreža automehaničarskih radionica specijalizovanih za takve poslove, a najveća je bila Čumetova, preko puta kafane Kotobanja. Ni domaći teren nije bio zapostavljen, pa su do sredine devedesetih svi u Beogradu znali gde treba da idu i kome da plate ako im nestane auto. Novinar Milovan Brkić, koji se usudio da Čumeta pomene u tom kontekstu, bio je 1995. priveden u Čumetovu radnju, gde se cela ekipa satima iživljavala na njemu. Policija je bila čudno nezainteresovana za taj slučaj, kao i za Čumetove poslove uopšte, a ono što je rađeno nije dalo rezultate. "Optuživan sam 14 puta i uvek bio oslobođen. Znači, ili sam nevin ili sudije ne znaju svoj posao", ponosno je govorio Čume.
.....21. decembra 2002. Čumetova firma Difens roud sa sve mašinama dignuta u vazduh vojnim eksplozivom .
Pokušali surćinci da ga sklone, preko supruge Ljiljane, Ljiljana je nakon što je saznala da njen muž ima dete sa drugom ženom, pristala da ga otruje za račun Spasojevića i Legije. Po drugoj, to je učinila zato što su joj ova dvojica otela decu. Velika prednost ovog plana bila je što je veći deo Čumetove imovine, zlu ne trebalo, glasio na Ljiljanino ime. Tako bi nakon ubistva sve pripalo udovici,
Čumetovo interesovanje za konje je naraslo: njegovi pastuvi TNT i Princ Surčinski, te kobila Šakira, već nekoliko godina postižu zapažene rezultate na trkalištima u regionu. Na 2. memorijalnoj trci "Dr. Franjo Tuđman" pre par godina na Čumeta je u Hrvatskoj pucano, ali to ga nije obeshrabrilo da nastavi da uživa u novom životu.
Uz konje nekako prirodno ide i zemlja, pa se tako ispostavilo da je Čume vlasnik pozamašne oranice preko koje treba da prođe buduća beogradska zaobilaznica. Mada bi mogao da je proda uz masnu zaradu, Čume je velikodušno ponudio da tu zemlju pokloni državi – život ga je valjda naučio da ne treba biti grabljiv i nezahvalan kao njegovi bivši drugovi, danas uglavnom pokojni.
Zašto verujem da će Čume biti, ako ne uspešan, a ono bar ne gori od dosadašnjih vlasnika kojekakvih Škola, Školica- pošalica u Srbiji?
Čume je prebogat. Ima sve (sem slobode, ali ...biće i toga). Vremenom postaje sentimentalniji. Kreće se u krugovima ljudi iz sličnog miljea. Ne vole ga. Zavide mu. A ima i potomstvo. Sve ima, samo ga ne cene. Ceni ga , imaju Hrvati jednu finu reč, klatež. A on je odabrao svoj put da bi pobegao upravo od klateža. Da bi ga cenili. U psihologiji je to poznato kao sindrom Ret Batler (,,Prohujalo s vihorom", ko se seća, nazire o čemu je reč). On bi da bude gospodin, sa velikim G. Poštovan, prihvaćen u krugovima koji su mu, i pored svog uticaja i novca, ostali zatvoreni.
Za te ljude on će uvek biti persona non grata i kriminalac, čovek sa krvavim rukama. A pravi nobles se toga užasava. Jedno što gospodin Čume nema u životu je upravo to. A ,,vlasnik fakulteta" kudikamo lepše zvuči nego batinaš, narko diler i dr. To ne bi bilo samo pranje prošlosti, nego i novca. Legalno poslovanje. Sada sam 100% sigurna, Zakon o utvrđivanju porekla imovine Srbija neće videti narednih 20 god.
Zašto verujem da će Čumetov fakultet biti dobar? Jednostavno: (o)kupiće jak nastavni kadar, učionice će biti opremljene kao space shuttle...i eto! Da li će Čume biti prihvaćen i tamo gde je i pored sve svoje moći i novca, nailazio na zatvorena vrata? Znaće se. Uskoro.
Ne bi me začudilo da počne da pomaže Svratište za decu sa ulice, siročiće... Dok god ima interes.
Нема коментара:
Постави коментар