Beogradska mumija
Tragom jednog natpisa u dnevnoj štampi: Beograd je jedan od retkih gradova koji ima svoju sopstvenu mumiju.
Naime, Hadži Pavle Riđički je u posed mumije došao februara 1888. god, kada je u Luksoru kupio drveni sarkofag s mumijom, i doneo je u Srbiju,da bi je darivao srpskom narodu.
Sarkofag i mumija bili su smešteni u beogradskom Narodnom muzeju, a tek je avgusta 2008. mumija jedini put do sada bila javno izložena. Beogradska mumija je bila posuđivana podgoričkom muzeju, zatim je , opet, bila ,,smeštena'' u Narodnom muzeju. Svoj konačan (?) mir nalazi u depou (!!!?) filozofskog fakulteta.
Mumija je bila u lošem stanju zbog nestručnog rukovanja i neodgovarajućih uslova za čuvanje, izlaganja i transporta. Glava, trup i noge ležali su razdvojeni u istrulelim lanenim ovojima i smole, s komadićima amajlije i perli.
Pronađene su nakit od zlata, poludragog kamenja i fajanasa, kao i amajlija koja predstavlja boginju Maat, srce Ib, egipatsko Udžat oko, Džed stub i Ozirijačnu trijadu.
Ipak, najznačajnije otkriće je svitak papirusa pod mumijinom rukom s pozlaćenim noktima.Beogradska mumija je jedina za koju se zna da ima svitak papirusa još in situ, na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. Mada je delimično oštećen, papirus je veoma gusto namotan i sasvim čitko ispisan. Veruje se da je u pitanju jedno od najpotpunijih verzija Knjige mrtvih, a sudeći po debljini svitka, nije isključeno da je pridodat neki zagrobni tekst. Vađenje svitka, razmotavanje i konzervacija još nije obavljeno i čeka se finansijer tog poduhvata. Tek tada će se uraditi ekstrikcija.
Do sada je mumija podvrgnuta DNK analizi, ispitivanju rendgenom i skenerom. Nalazi govore da je mumija iz ptolemejskog perioda, negde oko 300. godine p. n. e. Pokojnik je obrezan muškarac visok 165 centimetra. Od unutrašnjih organa sačuvano je srce, mozak je izvučen iz lobanje, a na kičmi su primetni znaci spondiloze i skolioze.Kovčeg u kome se mumija nalazi, dugačak je 182,5 centimetra, izrađen je od tamarikovog drveta. Oslikan je plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika.
Unutrašnjost kovčega, na kojoj su vidljivi tragovi dleta, nije oslikan. Ispod ovratnika smešten je lik boginje Nut raširenih krila, a ispod nje veći hijeroglifski natpis. Na stopi kovčega između dva ležeća boga Anubisa ispisan je manji hijeroglifski zapis namenjen zaštiti pokojnika. Kovčeg u obliku ljudskog tela je sastavljen od ukupno 52 zasebna drvena dela, kao i obrva i očiju od staklene paste umotanih u poklopac, čiji su plavi ostaci još vidljivi.
Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu, započeto 2003. godine uz pomoć Emili Titer Emily Teeter sa Orijentalnog instituta u Čikagu, donelo je zanimljive rezultate. Pozlaćeni natpis je redak citat iz Knjige mrtvih. U pitanju je 191. poglavlje „Za povratak duše u telo“. Zna se da je takav citat otkriven u još dvadesetak slučajeva.Beogradska mumija nije javno izložena jer ne postoji posebna zaštitna vitrina, u kojoj bi mumija bila smeštena i sačuvana od propadanja, tako da leži skrajnuta na depou Filozofskog fakulteta.
Večernje Novosti, Blic, Wikipedia
Tragom jednog natpisa u dnevnoj štampi: Beograd je jedan od retkih gradova koji ima svoju sopstvenu mumiju.
Naime, Hadži Pavle Riđički je u posed mumije došao februara 1888. god, kada je u Luksoru kupio drveni sarkofag s mumijom, i doneo je u Srbiju,da bi je darivao srpskom narodu.
Sarkofag i mumija bili su smešteni u beogradskom Narodnom muzeju, a tek je avgusta 2008. mumija jedini put do sada bila javno izložena. Beogradska mumija je bila posuđivana podgoričkom muzeju, zatim je , opet, bila ,,smeštena'' u Narodnom muzeju. Svoj konačan (?) mir nalazi u depou (!!!?) filozofskog fakulteta.
Mumija je bila u lošem stanju zbog nestručnog rukovanja i neodgovarajućih uslova za čuvanje, izlaganja i transporta. Glava, trup i noge ležali su razdvojeni u istrulelim lanenim ovojima i smole, s komadićima amajlije i perli.
Pronađene su nakit od zlata, poludragog kamenja i fajanasa, kao i amajlija koja predstavlja boginju Maat, srce Ib, egipatsko Udžat oko, Džed stub i Ozirijačnu trijadu.
Ipak, najznačajnije otkriće je svitak papirusa pod mumijinom rukom s pozlaćenim noktima.Beogradska mumija je jedina za koju se zna da ima svitak papirusa još in situ, na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. Mada je delimično oštećen, papirus je veoma gusto namotan i sasvim čitko ispisan. Veruje se da je u pitanju jedno od najpotpunijih verzija Knjige mrtvih, a sudeći po debljini svitka, nije isključeno da je pridodat neki zagrobni tekst. Vađenje svitka, razmotavanje i konzervacija još nije obavljeno i čeka se finansijer tog poduhvata. Tek tada će se uraditi ekstrikcija.
Do sada je mumija podvrgnuta DNK analizi, ispitivanju rendgenom i skenerom. Nalazi govore da je mumija iz ptolemejskog perioda, negde oko 300. godine p. n. e. Pokojnik je obrezan muškarac visok 165 centimetra. Od unutrašnjih organa sačuvano je srce, mozak je izvučen iz lobanje, a na kičmi su primetni znaci spondiloze i skolioze.Kovčeg u kome se mumija nalazi, dugačak je 182,5 centimetra, izrađen je od tamarikovog drveta. Oslikan je plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika.
Unutrašnjost kovčega, na kojoj su vidljivi tragovi dleta, nije oslikan. Ispod ovratnika smešten je lik boginje Nut raširenih krila, a ispod nje veći hijeroglifski natpis. Na stopi kovčega između dva ležeća boga Anubisa ispisan je manji hijeroglifski zapis namenjen zaštiti pokojnika. Kovčeg u obliku ljudskog tela je sastavljen od ukupno 52 zasebna drvena dela, kao i obrva i očiju od staklene paste umotanih u poklopac, čiji su plavi ostaci još vidljivi.
Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu, započeto 2003. godine uz pomoć Emili Titer Emily Teeter sa Orijentalnog instituta u Čikagu, donelo je zanimljive rezultate. Pozlaćeni natpis je redak citat iz Knjige mrtvih. U pitanju je 191. poglavlje „Za povratak duše u telo“. Zna se da je takav citat otkriven u još dvadesetak slučajeva.Beogradska mumija nije javno izložena jer ne postoji posebna zaštitna vitrina, u kojoj bi mumija bila smeštena i sačuvana od propadanja, tako da leži skrajnuta na depou Filozofskog fakulteta.
Večernje Novosti, Blic, Wikipedia
Нема коментара:
Постави коментар