Stjepan Hanibal Zainović- prvi Srbin, haški sužanj

Na moju veliku radost, autor je opisao život i pustolovine velikih srpskih avanturista XVIII veka. Utonula u totalno beznađe, bila sam na putu da poverujem kako ovo podneblje ne rađa ljude takvog duha, i da su takvi pustolovi postojali isključivo u Engleskoj, Francuskoj, Španiji... Kakva greška!
Ne da ih je bilo, nego su neki od njih dospeli jako visoko u društvenoj hijerarhiji svog vremena...ali, ta i takva istorija (čitaj: životna, uzbudljiva, malčice začinjena prevarama, ludostima, pogibeljnim avanturizmom), verovatno bi imala opasan uticaj na mlade naraštaje, pa je zato, kako autor kaže, skrajnuta, i nije bila izučavana u školama.
Prvi takav junak je izvesni Stjepan Hanibal Zanović. Rodom iz Paštrovića, školovan u Veneciji i Padovi, gde, pored formalnog obrazovanja, stiče aristokratske manire, i ulazi u elitne intelektualne i društvene krugove. Izdao je dvadesetak knjiga, na francuskom i italijanskom (zato nije uvršten u domaće pisce, i ostaje potpuno nepoznat na našem prostoru).
Izvesna nemačka aristokratkinja, kada ga je ugledala u venecijansko- crnogorskoj odeždi, uz uzdah je izjavila da nikada nije videla tako lepog muškarca. Izgleda da je je ta Nemica bila nko drugi do bratanica nemačkog cara! Na njenu žalost, na tome je i ostalo, jer je Stjepan bio zaljubljen do ušiju u lady Kingston, Engleskinju, znatno stariju od njega. Zamalo da se njome i oženi.
Bio je trostruki špijun. Kazanova ga je u svojim memoarima nazivao ,,najvećim konkurentom u zavođenju po evropskim dvorovima'', ali i ,,najboljim prijateljem''. Šarmantni prevarant je direktno doprineo stupanju Venecije i Turske u rat. Ostalo je zabeleženo da je dva puta u novinama objavljivao sopstvenu smrt, da bi zatim posthumno izdao svoja sabrana dela, za koja je on sam napisao šaljiv pogovor. Vodio je živu korenspodenciju sa najvećim umovima tog doba- Žan Žak Rusoom, Volterom,..
.Boravio je u Rusiji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj i Austriji. Na tim svojim putovanjima, predstavljao se kao ruski car Petar III, drugom prilikom je bio niko drugi do albanski knez, direktni potomak Skenderbega. (I nikada niko nije posumnjao u verodostojnost njegovog porekla!).
Kakav roman od života!Zadojen zdravim patriotizmom, a uz to lep i harizmatičan, zalagao se za obnovu nekadašnjeg srpskog carstva. Naravno, za sebe je tvrdio da je potomak starih srpskih vladarskih porodica.Iako je živeo među aristokratijom, okružen bogatstvom, pred kraj života je sve izgubio i završio u zatvoru. Na kraju je osuđen na smrt i obešen u - Den Haagu!