Specifično za područje Grčke bilo je da se gajenje vinove loze relativno brzo raširilo, i skoro potpuno potisnulo uzgoj žitarica, tako da su u jednom momentu Grci bili prinuđeni da ih uvoze.
Zatim, Grcima je uživanje u vinu bilo sinonim za modernu kulturu i prefinjenost - što je vino koje pijete bilo starije i kvalitetnije, vaš ugled u očima sugrađana je rastao.
Najkarakterističnije za Grčko shvatanje uživanja u vinu bilo je to da ga nikako nisu pili nerazblaženo. Naime, imali su običaj da ga mešaju sa vodom, a za vrhunac otmenosti smatrano je ispijanje tako razblaženog vina, na privatnim vinskim zabavama, tzv. symposionima, koje su se održavale u isključivo muškim prostorijama, tzv. andronima.
Ženama je pristup bio zabranjen.
Vino se mešalo sa vodom tako što se voda uvek dodavala vinu- nikad obrnuto. Od količine vode koja se dodavala zavisilo je koliko brzo će se svi napiti.
Obično je odnos vode prema vinu bio 2:1, 5:2, 3:1, i 4:1.
Atinjani su smatrali da je pijenje nerazblaženog vina varvaski običaj. Verovali su da samo Dionis može da pije takvo vino. Za obične smrtnike se verovalo da će, ako ne razblaže vino, poludeti.
Čuveni antički istoričar Herodot je tvrdio da se to dogodilo spartanskom kralju Kleomenu. Skiti, Tračani, Makedonci, bili su na zlu glasu zbog sklonosti da piju čisto vino.
Po Platonu, i Aleksandar Veliki i njegov otac, Filip II, bili su pijanice. Aleksandar je ubio svog prijatelja Klitiju u pijanstvu, takođe postoje dokazi koji govore u prilog tezi da je prekomerno uživanje u vinu uzrokovalo njegovu preranu smrt od zagonetne bolesti, 323. od. p.n.e.
Interesantno je da su Grci imali podjednako loše mišljenje i o potpunim trezvenjacima. Tako Plutarh (I v. n.e.) kaže:
,,Pijanica je drzak i grub....S druge strane, potpuni trezvenjak je nepodnošljiv i bolje mu je da sedi kod kuće i čuva decu...itd.'' Istovremeno, ni jeadn ni drugi nisu sposobni da stvarno uživaju u Dionisiovom daru. A ideal je negde između ovih krajnosti.
Zatim, Grcima je uživanje u vinu bilo sinonim za modernu kulturu i prefinjenost - što je vino koje pijete bilo starije i kvalitetnije, vaš ugled u očima sugrađana je rastao.
Najkarakterističnije za Grčko shvatanje uživanja u vinu bilo je to da ga nikako nisu pili nerazblaženo. Naime, imali su običaj da ga mešaju sa vodom, a za vrhunac otmenosti smatrano je ispijanje tako razblaženog vina, na privatnim vinskim zabavama, tzv. symposionima, koje su se održavale u isključivo muškim prostorijama, tzv. andronima.
Ženama je pristup bio zabranjen.
Vino se mešalo sa vodom tako što se voda uvek dodavala vinu- nikad obrnuto. Od količine vode koja se dodavala zavisilo je koliko brzo će se svi napiti.
Obično je odnos vode prema vinu bio 2:1, 5:2, 3:1, i 4:1.
Atinjani su smatrali da je pijenje nerazblaženog vina varvaski običaj. Verovali su da samo Dionis može da pije takvo vino. Za obične smrtnike se verovalo da će, ako ne razblaže vino, poludeti.
Čuveni antički istoričar Herodot je tvrdio da se to dogodilo spartanskom kralju Kleomenu. Skiti, Tračani, Makedonci, bili su na zlu glasu zbog sklonosti da piju čisto vino.
Po Platonu, i Aleksandar Veliki i njegov otac, Filip II, bili su pijanice. Aleksandar je ubio svog prijatelja Klitiju u pijanstvu, takođe postoje dokazi koji govore u prilog tezi da je prekomerno uživanje u vinu uzrokovalo njegovu preranu smrt od zagonetne bolesti, 323. od. p.n.e.
Interesantno je da su Grci imali podjednako loše mišljenje i o potpunim trezvenjacima. Tako Plutarh (I v. n.e.) kaže:
,,Pijanica je drzak i grub....S druge strane, potpuni trezvenjak je nepodnošljiv i bolje mu je da sedi kod kuće i čuva decu...itd.'' Istovremeno, ni jeadn ni drugi nisu sposobni da stvarno uživaju u Dionisiovom daru. A ideal je negde između ovih krajnosti.
Нема коментара:
Постави коментар