ISTORIJA PIĆA- Vino

Oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurnasipal II pravi jednu od najposećenijih i najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda za prestonicu Asirske države. Zabeleženo je da je gozba trajala danima, da su desetine hiljada grla stoke spremljena, i isto toliko peradi, divljači, i dr.

Ipak, na zvanice je najveći utisak ostavio neobičan izbor pića - naime, Asurnasipal nije za svečano piće izabrao uobičajeno pivo, što se da videti i na reljefima urezanim u kamenu. Oni ne prikazuju kralja kako pije tečnost iz ćupa sa dve slamčice, već kako u plitkoj, najverovatnije zlatnoj posudi, uživa u nekom novom piću.

Bilo je to vino.

Ostali reljefi koji prikazuju ovu gozbu, najčešće imaju za motiv ljude kako sede i piju vino iz plitkih posuda, a pored stoje sluge koje drže bokale sa vinom, ili lepeze za hlađenje.

Asirci su ispijanje vina pretvorili u veoma formalan društveni ritual. Na jednom obelisku prikazan je kralj Salmanasar III kako stoji ispod nekakvog pra-suncobrana, sa rukom na balčaku mača, dok u drugoj ruci drži činiju s vinom.

Verovatno je to i razlog zbog koga je vino i sve što uz njega ide, postalo simbol moći i povlašćenog života.

Znači, vino jeste ušlo ,,u modu'' 870.god. p.n.e., ali je pronalazak vina, izvesno, došao mnogo ranije. Naime, na osnovu arheoloških dokaza jasno je da se prvo vino proizvodilo još u neolitu ( 9000-4000 god. p.n.e.). Prva vina nastala su u Iranskim gorama (područje dan. Jermenije i sev. Irana).

Tri činilaca su doprinela da vino potekne baš sa ovog prostora:

1. prisustvo (naravno, nekultivisane) vinove loze Vitis vinifera sylvestris, tzv. evroazijske loze;

2. velika proizvodnja žitarica, samim tim i velike rezerve i njih. dostupnost;

3. pojava grnčarstva, koje ima veliku ulogu u procesu pravljenja, čuvanja i služenja vina (oko 6000 god. p.n.e.).

Pošto je vino, u stvari, fermentisani sok grožđa, to znači da prirodni fermenti koje sadrži kožica zrna pretvaraju grožđani šećer u alkohol. To se postiže odlaganjem i čuvanjem soka od grožđa.

Pronađen je i fiz. dokaz u prilog ovoj teoriji- to je glineni ćup sa ostacima crvenkastog taloga,, iz oko 5400 god. p.n.e., iz neolitskog naselja u Iranu, Hadži Firuz Tepe.

Koliko je rašireno verovanje da upravo odatle potiče vino najbolje ilustruje činjenica da Biblija kaže da je Noje, kada ga je Potop izbacio na obližnju planinu Ararat, upravo tu zasadio prvi vinograd.

Zatim se umeće pravljenja vina širilo na zapad i na jug (dan. Turska, zatim tzv. Levant: Izrael, Sirija, Liban, Egipat).

Kada su egipatski faraoni okusili vino, počeli su da sade vinograde u delti Nila, i do 3000. god. p. n. e. bila je zastupljena, doduše ograničena, proizvodnja vina. Pila ga je samo elita.

Na Kritu, i dan. Grčkoj, vino se pominje tek od 2500 god. p.n.e. Da je ,,uvezeno'', t.j. da nije oduvek postojalo na tom prostoru, vidi se iz grčkih mitova, u kojima bogovi redovno piju nektar (nekakva vrsta pra- medovine), dok se vino uvodi znatno kasnije.

Gozba asirskog kralja Asurnasipala značajna je i zbog toga što je to bio prvi put u istoriji da se vino koristilo za svetovne potrebe, a ne samo za verske obrede.