,,Ne postoji jedna istorija čovečanstva, postoje samo brojne istorije različitih aspekata ljudskog života'' Karl Poper (1902.-1994.)
Kao što arheolozi istoriju dele na različite periode na osnovu upotrebe određenog materijala- kameno, bronzano, gvozdeno doba...-isto tako je moguće podeliti istoriju sveta na periode u kojima su dominirala različita pića.
Šest različitih pića obeležila su razvoj čovečanstva. To su: pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj, i koka kola. Zanimljivo je primetiti da tri od ovih 6 pića sadrže alkohol, a tri kofein.
Pivo- najstarije piće u istoriji /proizvedeno/- Pre 10.- 15 000 hiljada godina ljudi na Bliskom istoku napuštaju lovačko- sakupljački način života iz paleolita, stvarajub prve stalne naseobine, i počinju da se bave zemljoradnjom. Prelaskom na ovakav način života, na području Plodnog polumeseca, plemena nalaze prostrana polja divlje pšenice i ječma. Ti ljudi počinju da sakupljaju ove žitarice, kojih je u ovoj regiji bilo u izobilju...
Ovo zrnevlje nije bilo naročito ukusna hrana, ali bi, ako se jako izlupa i isitni, a zatim potopi u vodu, postajalo jestivo.
Pretpostavlja se da se verovatno dodavalo u neku vrstu pra-čorbe, gde se zajedno sa ribom, bobičastim voćem, mešalo sa vodom u korpama oblepljenim ilovačom lil smolom. Zatim bi se u to spuštalo vrelo kamenje sa ognjišta. Zbog skroba koji sadrže, pod uticajem toplote, žitarice se rasprsnu, oslobađajući skrob, što znatno zgušnjava jelo....
Zatim je usledilo presudno otkriće: Ako bi se kaša više dana ostavila da odstoji, došlo bi do transformacije, naročito ako je u pitanju bio ječam: kaša bi postajala penušava, malo omamljujuća, jer bi nekultivisani kvasac iz vazduha šećer iz kaše vrenjem pretvorio u alkohol.
Što znači da se kaša pretvarala u pivo.
Dalje je sve išlo prirodnim tokom: ljudi su otkrili da, što više zrna stave u kašu, i što je duže ostave da se fermentiše, jače bi se pivo dobijalo.
Ljudi koji su se bavili proizvodnjom piva počeli su da primećuju da mnogo bolji kvalitet piva dobiju ako koriste istu posudu više puta. Zapisi iz Egipta i Mesopotamije otkrivaju da su proizvođači piva uvek nosili sa sobom sopstvene posude za proizvodnju piva. Tajna je u tome što se, višekratnom upotrebom istih posuda, pivski kvasac taložio u pukotinama i udubljenjima, pa se postizalo uspešnije vrenje.
Dodavanjem bobičastog voća, različitih začina i meda, dobijali su se različiti ukusi piva.
Egipatski zapisi pominju 17.-tak vrsta piva, vrlo idiličnih naziva: ,,Lepo i dobro pivo'', ,,Nebesko'' ,,Pivo koje donosi radost'' ,,Uzvišeno'', itd.
Više u ,,Istorija sveta u 6 pića'', Tom Stendidž
Kao što arheolozi istoriju dele na različite periode na osnovu upotrebe određenog materijala- kameno, bronzano, gvozdeno doba...-isto tako je moguće podeliti istoriju sveta na periode u kojima su dominirala različita pića.
Šest različitih pića obeležila su razvoj čovečanstva. To su: pivo, vino, žestoka alkoholna pića, kafa, čaj, i koka kola. Zanimljivo je primetiti da tri od ovih 6 pića sadrže alkohol, a tri kofein.
Pivo- najstarije piće u istoriji /proizvedeno/- Pre 10.- 15 000 hiljada godina ljudi na Bliskom istoku napuštaju lovačko- sakupljački način života iz paleolita, stvarajub prve stalne naseobine, i počinju da se bave zemljoradnjom. Prelaskom na ovakav način života, na području Plodnog polumeseca, plemena nalaze prostrana polja divlje pšenice i ječma. Ti ljudi počinju da sakupljaju ove žitarice, kojih je u ovoj regiji bilo u izobilju...
Ovo zrnevlje nije bilo naročito ukusna hrana, ali bi, ako se jako izlupa i isitni, a zatim potopi u vodu, postajalo jestivo.
Pretpostavlja se da se verovatno dodavalo u neku vrstu pra-čorbe, gde se zajedno sa ribom, bobičastim voćem, mešalo sa vodom u korpama oblepljenim ilovačom lil smolom. Zatim bi se u to spuštalo vrelo kamenje sa ognjišta. Zbog skroba koji sadrže, pod uticajem toplote, žitarice se rasprsnu, oslobađajući skrob, što znatno zgušnjava jelo....
Zatim je usledilo presudno otkriće: Ako bi se kaša više dana ostavila da odstoji, došlo bi do transformacije, naročito ako je u pitanju bio ječam: kaša bi postajala penušava, malo omamljujuća, jer bi nekultivisani kvasac iz vazduha šećer iz kaše vrenjem pretvorio u alkohol.
Što znači da se kaša pretvarala u pivo.
Dalje je sve išlo prirodnim tokom: ljudi su otkrili da, što više zrna stave u kašu, i što je duže ostave da se fermentiše, jače bi se pivo dobijalo.
Ljudi koji su se bavili proizvodnjom piva počeli su da primećuju da mnogo bolji kvalitet piva dobiju ako koriste istu posudu više puta. Zapisi iz Egipta i Mesopotamije otkrivaju da su proizvođači piva uvek nosili sa sobom sopstvene posude za proizvodnju piva. Tajna je u tome što se, višekratnom upotrebom istih posuda, pivski kvasac taložio u pukotinama i udubljenjima, pa se postizalo uspešnije vrenje.
Dodavanjem bobičastog voća, različitih začina i meda, dobijali su se različiti ukusi piva.
Egipatski zapisi pominju 17.-tak vrsta piva, vrlo idiličnih naziva: ,,Lepo i dobro pivo'', ,,Nebesko'' ,,Pivo koje donosi radost'' ,,Uzvišeno'', itd.
Više u ,,Istorija sveta u 6 pića'', Tom Stendidž
Нема коментара:
Постави коментар