Ovo sam pre oko godinu dana postovala Laguni. Moje mišljenje se nije promenilo.
Arapskih devet i po nedelja... Samo senzualnije. Onako, istočnjački. Bravo Nedžma, ma ko bila. Poslednja scena, sa anđelom u erekciji je baš šašava! Neobičniji roman nisam čitala
. .... ..... ......
Dučić je jednom napisao (parafraziraću), da je jedino fizička ljubav -on je nazvao ''polna''- iskrena i prava. Zato se u mladosti, dok smo u punoj polnoj snazi, puno zaljubljujemo i volimo jako... I kasnije se voli, ali na drugačiji način i drugim intenzitetom.......Nedžma jeste na momente vulgarna. U redu, možda malo više vulgarna. Ipak ta njena vulgarnost nije umišljajna- ona naziva stvari njihovim pravim imenom, bez deminutiva, neupakovane u metafore.
Međutim, priča ima i drugu ravan, onu sentimentalnu, koja je, kako se približavamo kraju knjige, sve naglašenija. Upravo ona me je naterala da šmrcam nad ovim, nesumnjivo erotskim delom, kao što sam svojevremeno nad ,,Orkanskim visovima'....
Ono što je počelo kao ''polna ljubav'', kao oluja, potres, evoluiralo je u najčistiju emociju. Tragedija je što ni Nedžma ni Dris nisu u pravom trenutku shvatili kada, i kako se to desilo. Kada oboje, napokon, uvide da im je izmaklo nešto veće i od njih samih, biće prekasno...
Sentimentalno putovanje par excellence za sve koji su doživeli svoj Tanger i Drisa...Za one koji nisu - nikad nije kasno...
Нема коментара:
Постави коментар