Statut Vojvodine - Quo vadis?

Moj bivši profesor Ratko Marković dao je odličnu analizu spornih tačaka vojvođanskog statuta.


Kao što je svojevremeno na predavanjima Ustavnog prava objašnjavao tako da i ,,nepismenom bude jasno'', u istom maniru je u nedeljniku Pečat, br. 51, od 20.02., razjasnio i ogolio i napokon, razbio kontroverzu oko Statuta severne pokrajine:


...Osnovna zamerka Predlogu (statuta) je što je pisan u formi ustava. Najpre, samo i jedino Ustav može imati preambulu. A samo država može imati ustav. Vojvodina je autonomna pokrajina- znači da ne može imati ustav, i sledstveno, ni preambulu. Za statut, koji spada u pravne akte niže pravne snage od Ustava i zakona, koji bi imao preambulu, u istoriji države i pravnih institucija još niko nije čuo.


Po prof. Markoviću, sporna je i sadržina ove preambule. Naime, u njoj su navedeni razlozi za autonomiju Vojvodine, i navode se ,,želja'' građanki i građana Vojvodine da ,,žive zajedno u slobodi, pravdi i miru, istrajavajući na zaj. interesima i poštujući različitost...itd, itd..'' Prof. Marković je debelo u pravu kada primećuje da je ova formulacija tako napravljena, da ispada da je ostvarivanje nabrojanih vrednosti u Srbiji isključeno , pa, eto, Statut mora da ih uvede i reguliše (sic!).


Zatim, srpski narod se nigde ne pominje, već je ,,apsorbovan'' u pojmu nacionalne zajednice, i tako se (namerno?) previđa da je upravo on bio razlog za ujedinjenje Vojvodine ( pre 90 god. tri odvojene celline, Srem, Banat i Bačka, ujedinile su se sa Srbijom). Sada srpskog naroda u Statutu - nema.


Tako su u čl. 6 Preambule, Srbi u Vopjvodini postali ,,nacionalna zajednica'', podjednako kao ,,Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci, kao i druge brojčano manje zajednice''. (???) Za Srbe je to inostranstvo. Kao Čikago.


Zatim se ide još dalje, pa se kaže da je Vojvodina ,,predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora Srednje Evrope.'' Tesna joj je Srbija? Ne predstavlja ujedno i sastavni deo Srbije?


Zatim, autonomna pokrajina po Ustavu može imati samo upravni i administrativni centar. Odredbe o gl. gradu i o službenim jezicima i pismima su isključivo u nadležnosti države, a ne autonomnih jedinica, i to je tako u celom svetu. Statut predviđa ,,glavni grad Vojvodine'', službenu upotrebu jezika- dakle preuzete su sve nadležnosti države.


Svaki student prava zna da se Ustav izuzima od opšteg pravila koje važi za zakone i dr. opšte pravne akte,- da se pre stupanja na snagu objavljuju, pa da stupaju na snagu danom objavljivanja.
Jedino i isključivo Ustav stupa na snagu danom proglašenja.


Gle čuda!- I Statut , koji spada u niže pravne akte od Ustava i zakona, stupa na snagu ,,danom donošenja odluke o -proglašenju.''

Više nema nikakve sumnje šta se krije pod plaštom statuta. Meni je jasno. Tebi?