Kafa, koja je danas najpopularniji napitak, u Evropu je stigla u XVIIv, i unela je veliku promenu u dotadašnje navike i zivot Evropljana, jer se do tada, čak i za doručak, najčešće pilo ,,malo pivo'' ili vino. Jer, i jedno i drugo je bilo sigurnije piti od vode, koja je bila često zagađena, pogotovo u većim gradovima. Oni koji su pili ujutru kafu umesto piva ili vina, dan su započinjali trezveni i energični, umesto blago opijeni i otupeli...Tako je kafa počela da se doživljava kao antiteza alkoholu, kao piće koje trezni, jača um , budi energiju.
U jednoj pesmi objavljenoj u Londonu 1674. anonimni pesnik odriče se vina kao ,,slatkog otrova podmuklog grožđa'', u kome se gube ,,sam naš razum i naše duše''. Pivo se opisuje kao ,,mutno, slabo pivo'', koje nam ,,porobljava um''. Kafa se slavi kao
,,Onaj ozbiljni i zdravi napitak,
Koji leči stomak i čini um britkim,
Jača pamćenje i tužne ljude razvedrava,
I podiže im raspoloženje, ne čineći ih ludim''.
Činjenica da je kafa bila potpuno novo piće, nepoznato Grcima i Rimljanima, činila ju je dodatno privlačnom. Ovo piće predstavljalo je još jedan način da naučnici i filozofi XVIIv (Gallej, Bejkon, i dr.)istaknu kako su prevazišli granice postavljene u antička vremena.
Kafa je bila veliki treznitelj, napitak za bistar um, simbol modernog doba i napretka - idealno piće za vek racionalizma.
Kafu su izvorno otkrili Arapi, a postoji više različitih verzija priče o njennom otkriću.
Jedna kaže da je nekada davno, u Etiopiji, živeo je neki kozar, koji je zapazio da je njegovo stado postalo jako živahno pošto se najelo braonkastih zrna sa jednog drveta. Kada je on sam probao ova zrna, otkrio je da su ga jako okrepila i prosledio je vesti o tome lokalnom imamu. Imam je smislio kako bi zrna mogla da se pripremaju, pa ih je najpre sušio, a zatim potapao u kipuću vodu kako bi lakše ostajao budan tokom noćnih verskih obreda.
Druga varijanta priče kaže da je neki čovek, po imenu Omar, bio osuđen da umreod gladi u pustinji oko Moke, grada u Jemenu, na jz delu Arabijskog poluostrva. Međutim, javila mu se vizija koja ga je odvela do drveta kafe sa kojeg je ubrao i poijeo par zrna. To mu je dalo dovoljno snage da se vrati u Moku, gde je njegov povratak shvaćen kao znak da ga je Bog poštedeo kako bi mogao da prenese čovečanstvu svoje znanje o kafi, koja je zatim postala veoma popularno piće u Moki.
Ove priče izgleda da sadrže zrno istine, jer je običaj pijenja kafe prvo postao popularan u Jemenu, sredinom XV v. Običaj žvakanja zrna kafe izgleda da je postojao i ranije, ali po svemu sudeći običaj kuvanja kafe je čisto jemenska inovacija, koja se pripisuje Muhamedu el Dabaniju, naučniku, sufisti (pripadnik mističnog derviškog reda), koji je umro oko 1470.
Kafa se širila, doprla je do Kaira i Meke, jer su je mnogi muslimani oberučke prihvatili, kao legalnu alternativu alkoholu.. Jer, kafedžinice su, za razliku od krčmi u kojima se prodavao alkohol,, bila mesta na kojima su ugledni ljudi mogli da dozvole sebi da budu viđenii.
Ali, pravni status kafe bio je nejasan, tako da su neke verske vođe tvrdile da kafa ima omamljujuče dejstvo isto kao i alkohol, i zahtevale su njenu zabranu.
Juna 1511. u Meki, lokalni namesnik, po imenu Kair -beg, održao je pravo suđenje kafi. Sazvao je Savet pravnih stručnjaka, i postavio optuženu - veliku posudu sa kafom- na optuženičku klupu. posle poduže diskusije o njenomopijajućem uticaju, Savet se složio sa Kair - begom da njenu prodaju i konzumaciju treba zabraniti. Ova presuda je obznanjena čitavoj Meki, kafa je konfiskovana i paljena po ulicama, a prodavci i neke mušterije osuđene su na kaznu batinjanja. Ali, nakon par meseci, Viši sud u Kairu poništio je ovu presudu, i kafa je ponovo mogla javno da se pije, a Kair - beg, čiji je autoritet posle ovoga bio poprilično narušen, smenjen je sa mesta namesnika.
Posle ovoga poznata su još dav pokušaja da se zabrani konzumiranje kafe - ponovo Meka 1524., i Kairo 1539., ali su bili kratkog veka.
Jedan od razloga zašto se kafa u početku sporije prihvatala u Evropi, bila je njena veza sa Islamom. Međutim i taj je razlog ubrzo uklonjen. U to vreme, u Evropi su za kafu znali samo botaničari, medicinari, naučnici. Verski protivnici kafe tvrdili su da je ona oličenje zla, i da je Bog kaznio muslimane tako što ih je osudio da piju. kafu, pošto im je bilo zabranjeno da piju sveto hrišćansko piće - vino. Nešto pre svoje smrti (1605.), papa kliment VIII zamoljen je da iznese zvaničan stav katoličke crkve u vezi sa kafom. Njemu je jedan mletački trgovac doneo uzorak kafe na degustaciju i papa je rešio da napitak proba pre nego što donese zvaničnu odluku. Papi se ukus kafe voma dopao, pa je odlučio da dozvoli hrišćanima da je piju
Нема коментара:
Постави коментар