Crvena Opel Corsa veselo je klizila ka banjickoj pijaci… Lepo zvuci, jel’ da?! Eee, ali…zbog kvalitetno obnovljenog asfalta (pre par godina ), scena nije ni malo idilicna: moja crvena Opel Corsa poskakivala je, grcala I jecala dok smo se probijali ulicom kojoj ni cuveni svajcarski sir nije ravan. ,,Mama, ne mogu da jedem sladoleed.’’ Zaplakala se moja cerka, obraza umazanih brdascima vanile…,,Promasujeeem’’. Uzdahnula sam I rekla joj da priceka da parkiramo auto, ,,Stizemo za minut’’.
Beograd je grad sa najneorganizovanijom infrastrukturom na svetu. Tek na Banjici smo doziveli golgotu.
Ko god je bio na pijaci, zna da postoji omanji parkig u njenom zaledju, ali da je nedovoljan I za same trgovce, a kamoli za musterije. Navikla na razne nonsensne odluke svih nasih vlasti, zivela sam u uverenju da me nikako vise ne mogu iznenaditi. Tako je to sa uverenjima…
Duz cele Paunove, sa obe strane, cinicno su se isprecili zuti stubici….Prepreka. ,,Mora da su napravili novi parking, sad cemo ga naci, stizemo za sekund.’’ Tesila sam dete kome se sladoled vec slivao niz punacku rucicu. Posle haoticnog skretanja i uletanja u poprecne ulicice priznala sam sebi istinu – da parkinga nema . Ali da ima stubica. I sta sad? Dete koje cvili, parking koji ne postoji…
,,Hajde, malena, idemo’’, upalih sva cetitri migavca, uhvatih dete za ruku I - pravo na pijacu. Za to vere sam videla bar dvadesetak vozaca koji su postupili slicno, sto je izazvalo jedan pristojan krkljanac, sa sve trolama blokiranim na stajalištu, motociklistima slalomašima, invalidima na pešackom prelazu, itd. E, sad…
Morala sam da se zapitam: zašto? Kakav je sadistički um došao na ovako morbidnu zamisao, .Da nismo možda svi kolektivno, I ne znajući, učesnici u nekom perverznom novom serijalu Velikog Brata, pa nas odnekud snimaju I pakosno se smejulje dok gledaju naše muke?
Idemo logikom mafije: kome je u interesu da se na Opstini, u kojoj su domovi zdravlja jos uvek smešteni u montažne barake, a veliki broj ulica nema propisane trotoare, u koju Zelenilo ne zalazi ni svake prestupne da maker odsece trule grane, koje, svako malo, otpadnu, pa nekom na kola, nekome po kucnom ljubimcu?
I kome je u interesu da postavlja cinične žute stubiće I na taj nacin troši nas novac, a da pri tom ne reši ni jedan stvarni problem, naprotiv?
Pokušala sam da otkrijem ko proizvodi, ko uvozi stubice, kada je bio raspisan konkurs za nabavku istih, ali – mrka kapa.
Neko se omrsio. Debelo. Za sve pare. A mi? E, pa ko nam je kriv kad hoćemo kolima na pijacu. I to Opel Corsom....Ne moze.
I eto, sad ne mogu da počnem sa ajvarom, jer sam jako besna, sto ce se sigurno odraziti...osetiće se neka kiselost, gorčina, kojoj tu nije mesto...Prvo moram da se smirim, pa onda - na posao.
Нема коментара:
Постави коментар