Napokon se i kod nas pojavilo delo koje sam nosala sa sobom u kuhinju, u kola, na bazen, čak sam, zanemarivši na najgrublji način elemenarnu pristojnost, čitala i tokom obroka. (A to je najbolja preporuka. Jer ako mogu da se odvojim od knjige - onda mi nije baš... nešto mi fali).
Elem, sa kakvim smo samo žarom hrlili da obiđemo strane ruševine i tragove iščezlih svetova, a prava otkrića su nam bila i bukvalno pod nogama? To nam je svojstveno, tuđe je uvek slađe. A da li je? Kroz Grad tajni proveli su me neobična i dvolična Marijana, autor lično (roman je u pisan u prvom licu), tragač za grobom hunskog vođe Atile Majkl, i tajanstveni stari Maksim. Svi likovi su izuzetno životni i živi, promišljanja na razne večno aktuelne teme lucidna i brojna.
Tajansveni američki bogataš srpskog porekla Majkl angažuje tim ne bi li ostvario svoj san i pronašao Ailin grob. Od tog trenutka kreće uzbudljivo putovanje korz vremenske i one druge hodnike i podzemlje prestonice. Ova dva lika nose nešto ladlamovsko u sebi, dok celi roman odiše nečim neuhvatljivim i magičnim što sam srela još jedino kod Zafona. Mudri, stari Maksim mi je apsolutno neodoljiv, tajanstven, emanacija misterije ovog grada. Preko stranica knjige upoznaćete neverovatnu istoriju pojedinih gradskih ulica, zatim istorijat Rimskog bunara, saznačete ko su ljudi koji su na najsuroviji način skončali u njemu u 15. veku, zatim da li zaista postoji tajni tunel ispod reke Save, gde i ko ga je napravio... Sa stranica izranjaju Avala i sravnjeni srednjovekovni grad Žrnov, Avari, Ugri, mit o Atlinom grobu koji, neobeležen, leži negde na dnu jedne od beogradskih reka, pradeda srpski vojnik u I sv. ratu, tajanstvena relikvija koja povezuje omaleni neugledni manastir na jugu Srbije sa prestonicom...
Posle boravka u Gradu tajni, moram da priznam da je to bilo jedno čarobno putovanje. Smemo li da se nadamo da li je Beograd napokon dobio svog Christian Jacques -a?
Нема коментара:
Постави коментар