Kao i kod Mesopotamaca, pivo je imalo važnu ulogu i kod drevnih Egipćana, tako da pisane tragove o ovom piću nalazimo već u dokumentima iz oko 2650. god. p.n.e. Analizom stare egipatske književnosti utvrđeno je da se pivo (na staroegipatskom: hekt), pominjalo znatno češće nego bilo koja druga namirnica.
I u Egiptu je se verovalo da pivo ima drevne, mitološke korene.
Prema jednoj egipatskoj legendi, pivo je spaslo čovečanstvo potpune propasti. Jednom prilikom je Ra, bog sunca, pomislio da ljudi kuju zaveru protiv njega, i poslao je boginju Hator da ih kazni. Ali, kako je Hator bila izuzetno okrutna i krvožedna, Ra se uoplašio da neće ostati živih ljudi koji će ga slaviti, pa je rešio da je nekako zaustavi.
Ra je spremio veliku količinu piva (7000 ćupova), zatim je obojio u crveno kako bi ličila na krv, pa prosuo po poljima. Ono se presijavalo kao veliko krvavo ogledalo.
Hator je zastala da se ogleda, i poželela je da okusi malo te blistave tečnosti. Međutim, pivo ju je potpuno opilo, ošamutilo, da je zaboravila na svoj krvavi zadatak.
Tako je čovečanstvo bilo spaseno, a Hator je postala boginja piva.
Pivo je smatrano za piće civilizovanog čoveka, što je jasno iz Epa o Gilgamešu, koji je najstarije književno delo u istoriji čovečanstva. U Epu je opisano kako Gilgamešov sadrug, divljak Enkidu, postaje civilizovilizovan:
,,.....Enkidu je jeo dok se nije zasitio,
Pio je pivo- sedam vrčeva! - i postao veseo, i zapevao srećno.
Okupao je svoje kosmato telo vodom
Natrljao se uljem i- pretvorio se u ljudsko biće.''
Čini se da činjenica da pivo izaziva pijanstvo nije ni malo umanjila mesopotamsko uverenje da je pivo jednako civilizacija. Naprotiv, mesopotamska književnost govori o opijanju na zabavan, vedar i duhovit način. Čak su u verskim ritualima sveštenici prizivali bogove uz pomoć piva.
Staroegipatski stav o opijanju se potpuno razlikuje od mesopotamskog. Taj stav je dobro ilustrovan u ondašnjim spisima, gde, u jednom od njih doslovce stoji:
,,Pivo...-udaljiće ljude od vas; prokleće vašu dušu.''
Bićete kao slomljeno kormilo na brodu...''
Čuvena onovremena zbirka saveta o ponašanju, ,,Mudrost Anija'', kaže:
,,Nikada na svoju ruku ne pij pivo! Čim progovoriš, izreći ćeš gluposti.''
Ipak, u staroegipatskom , uslovno rečeno, slengu, kada se kaže da je neko ,,pravio pivnicu'' značilo je da se dobro proveo, terevenčio.
Dok je kod Sumera, izraz ,,kralj- je-pio-pivo-kod....'' značilo je da je kralj bio u veoma visokoj zvaničnoj poseti kod tog nekog (sa kim je ,,pio pivo'').
Istovremeno, pivo su pili svi: i bogati, aristokratija, sirotinja, muškarci, žene, mladi i stari.
I u Egiptu je se verovalo da pivo ima drevne, mitološke korene.
Prema jednoj egipatskoj legendi, pivo je spaslo čovečanstvo potpune propasti. Jednom prilikom je Ra, bog sunca, pomislio da ljudi kuju zaveru protiv njega, i poslao je boginju Hator da ih kazni. Ali, kako je Hator bila izuzetno okrutna i krvožedna, Ra se uoplašio da neće ostati živih ljudi koji će ga slaviti, pa je rešio da je nekako zaustavi.
Ra je spremio veliku količinu piva (7000 ćupova), zatim je obojio u crveno kako bi ličila na krv, pa prosuo po poljima. Ono se presijavalo kao veliko krvavo ogledalo.
Hator je zastala da se ogleda, i poželela je da okusi malo te blistave tečnosti. Međutim, pivo ju je potpuno opilo, ošamutilo, da je zaboravila na svoj krvavi zadatak.
Tako je čovečanstvo bilo spaseno, a Hator je postala boginja piva.
Pivo je smatrano za piće civilizovanog čoveka, što je jasno iz Epa o Gilgamešu, koji je najstarije književno delo u istoriji čovečanstva. U Epu je opisano kako Gilgamešov sadrug, divljak Enkidu, postaje civilizovilizovan:
,,.....Enkidu je jeo dok se nije zasitio,
Pio je pivo- sedam vrčeva! - i postao veseo, i zapevao srećno.
Okupao je svoje kosmato telo vodom
Natrljao se uljem i- pretvorio se u ljudsko biće.''
Čini se da činjenica da pivo izaziva pijanstvo nije ni malo umanjila mesopotamsko uverenje da je pivo jednako civilizacija. Naprotiv, mesopotamska književnost govori o opijanju na zabavan, vedar i duhovit način. Čak su u verskim ritualima sveštenici prizivali bogove uz pomoć piva.
Staroegipatski stav o opijanju se potpuno razlikuje od mesopotamskog. Taj stav je dobro ilustrovan u ondašnjim spisima, gde, u jednom od njih doslovce stoji:
,,Pivo...-udaljiće ljude od vas; prokleće vašu dušu.''
Bićete kao slomljeno kormilo na brodu...''
Čuvena onovremena zbirka saveta o ponašanju, ,,Mudrost Anija'', kaže:
,,Nikada na svoju ruku ne pij pivo! Čim progovoriš, izreći ćeš gluposti.''
Ipak, u staroegipatskom , uslovno rečeno, slengu, kada se kaže da je neko ,,pravio pivnicu'' značilo je da se dobro proveo, terevenčio.
Dok je kod Sumera, izraz ,,kralj- je-pio-pivo-kod....'' značilo je da je kralj bio u veoma visokoj zvaničnoj poseti kod tog nekog (sa kim je ,,pio pivo'').
Istovremeno, pivo su pili svi: i bogati, aristokratija, sirotinja, muškarci, žene, mladi i stari.
,,Usta zadovoljnog čoveka puna su piva'', egipatska poslovica, oko 2200. p.n.e.
,,Zadovoljstvo- to je pivo'', mesopotamska poslovica, oko 2000g p.n.e.
izvor: T. Standage
A History of the World in 6 Glasses
izvor: T. Standage
A History of the World in 6 Glasses
Нема коментара:
Постави коментар